Akrobati

Postoje različiti nazivi za ove golubove: neki ih nazivaju „Centralno-azijski prevrtači“, što nije pogrešno, ali nije ni potpuno ispravno, jer su ovi golubovi danas rasprostranjeni najviše u Turskoj. Drugi naziv je „Takla“ ali ovaj naziv, kao zbirni naziv za red rasa, nije baš dovoljno precizan. Razvoj ovih golubova u Turskoj doveo je do ne baš jednostavnog razvrstavanja po rasama, tipu i boji. Inače Takla su nastali u središnjoj Aziji, u blizini današnje Mongolije. Držali su ih turski nomadi na ogromnoj teritoriji današnjeg Sibira, Kine i Kazahstana. Na Bliskom istoku su se pojavili u desetom veku, kada su turski nomadi došli na te teritorije zbog pristupačnije klime od one koja je vladala u hladnim stepama. Tokom turske istorije, Takla golubovi su na osvajačkim pohodima Sultanovih vojnika prenešeni u Iran, Irak, Siriju, Jermeniju, pa mnoge rase golubova iz ovih zemalja vode poreklo upravo od Takle. Ovi vojnici su na svojim pohodima sa sobom vodili svoje porodice i nosili sve što imaju: šatore, kućne stvari, životinje. Tu su bili i Takle, koji su za ove ljude bili poput zlata. Oni su međusobno trgovali i razmenjivali golubove. Krajem jedanaestog veka, posle pobeda u velikim bitkama protiv Vizantije na zapadu Irana, turskim osvajačima i njihovim golubovima otvorena su vrata Anadolije i Evrope. Tokom 500 godina vladavine Balkanom i Evropom (do Beča), na ovim prostorima počelo je stvaranje mnogih evropskih rasa golubova prevrtača.
Za mnoge ljude Takla sa svojim fizičkim kvalitetima i nastupom u vazduhu je veoma atraktivna ptica za držanje. To je verovatno razlog što je ova rasa golubova u Turskoj dominantna. Međutim, ovo nije rasa za svakoga. Ovi golubovi zahtevaju visok nivo posvećenosti, strpljenja i vremena kada je reč o letenju. Nema svako vremena i prostora da bi se upustio u opsežan trening sa svakim golubom, što je i razumljivo. Kada golubar odluči da obezbedi prostor i adekvatno vreme za ovu rasu golubova, dolazi pitanje strpljivosti. U našoj zemlji, navikli smo uglavnom na Birmingemske rolere kod prevrtača i Tiplere i Srpske visokoletače, kod letača. Zato je naše merilo za težinu treninga zasnovano na ovim rasama. Osoba koja se priprema za trening Takli, sa sličnim očekivanjima kao kod ovih rasa, moraće da prođe kroz dugi i frustrirajući posao. Ovo je slično kao i kod mnogih ljudi koji uzimaju Orijentalne prevrtače misleći da su oni prevrtači slični Birmingemskima. Birmingem će brzo doći do dobrog nivoa letenja i ovo ga čini jednostavnijim, jer se rezultati mogu videti za kratko vreme, uz minimalni trud (naravno i kod ove rase, kad dođe do takmičenja, nivo truda se povećava). Sa mladom Taklom nikada nećete biti sigurni da li je postigla svoj pravi potencijal, bar dok potpuno ne odraste i postane roditelj po drugi put. Za mnoge ljude ovo je previše dugačak period. Odmaranje i propuštanje treninga za nedelju dana može da rezultira „tihim“ golubovima, koje je posle nemoguće trenirati. Mnogi golubari koji ne znaju mnogo o ovoj rasi mogu poželeti da se reše ovih golubova jer su „lenji“, a oni (golubovi) bi takođe mogli da „procvetaju“ u rukama drugog golubara.
Sledeći korišćen naziv za ove prevrtače je „Mardin“, koji takođe nije pogrešan, ali nije ni potpuno ispravan, jer je to ipak samo jedna od podvrsta, jedna od glavnih rasa u grupi ovih prevrtača. Osim toga, postoje i različita imena koja se odnose samo na boju perja.
Danas, kada su utvrđene razlike između pojedinih rasa turskih prevrtača, postoje i nazivi za sve ove rase: Sivas, Ankara, Mardin, Antalija, Urfa, Korum, Konija, Malatja, Dijarbakir. Imena su dobili po turskim provincijama iz kojih potiču a glavni gradovi većine ovih provincija takođe nose ista imena: Sivas, Ankara, Mardin, Antalya, Malatya, Diyarbakir.
Sivas lupaju jako krilima i prevrću intenzivnije, skoro do zemlje. Imaju manju glavu i kraće noge od ostalih rasa. Ima ih u svim bojama. Karakteristično je da uvek imaju belu glavu. Na čelu, iznad kljuma, mogu imati cvet – ružu. Za razliku od Mardina i Urfe, Sivas ne vole da lete dugo. Najduže 2 sata. Ipak, njihove figure su teže i češće. Svaka kombinacija figura se satoji od najmanje 8 okreta i penjanja (takozvanih „sveća“) a svaka sveća između okreta – prevrtanja, trebala bi biti dugačka 1 metar. Takođe se i njihovo obrušavanje razlikuje od ostalih rasa: ono podseća na spuštanje skijaša niz padinu u cik-cak, skupljajući i šireći krila pri tome. Dubina obrušavanja je najniža od svih ostalih, sve do zemlje, kada repom dodirne tlo i počinje ponovno penjanje sa kombinacijom prevrtanja.
Takođe brzo i često prevrću Ankara prevrtači. Po veličini, ovo su najmanji turski prevrtači. Glava, telo, krila, sve je kod njih kraće. Jedino im je kljun nešto duži nego što je kod ostalih rasa. Međutim ove razlike u veličini ne treba doslovno shvatiti. Pojavljuju se u svim bojama osim u srebrnoj i braon. Po prevrtanju se takođe razlikuju od drugih rasa: njihovi okreti su veoma čvrsti i brzi. Između dva okreta ima veoma malo vertikalnog penjanja, čak bi se moglo reći da posle svakog okreta ima gubitka visine. Njihove kombinacije su kraće nego kod ostalih rasa, ali sa puno prevrtanja. Kvalitetni primerci moraju se svakodnevno trenirati ili postaju nesposobni za let zbog prečestog prevrtanja.
Sa druge strane, Mardini su mirniji letači, obično samci (solo letači), koji svoje akrobatske sposobnosti izvode na manjim visinama. Umesto da dobijaju na visini, oni će provesti nekoliko sati u letu samo nekoliko metara iznad vrha krovova kuća i pri tome veoma retko prevrtati. Posle ovog perioda počinju gubiti na visini i leteće tik iznad vrha krovova a ponekad između kuća, ispod linije krova. Njihov let je prilično brz, ali ipak miran. Tada se mogu videti odlične karakteristike ove rase. Često će sletati ka golubarniku (ili kavezu). Minimalni standard je 40 puta po letu. Posle svakog pokušaja sletanja, uslediće ponovno vertikalno penjanje uz više okreta. Zatim nekoliko krugova (bez prevrtanja) oko golubarnika pa ponovno sletanje. Dok sleće, umesto da ponire, počeće da gubi visinu polako sa daljine, skoro kao sletanje aviona a kad potom počne da se „penje“, onda može da ode i do 40 metara nagore. Oni su fizički najveći od svih rasa turskih prevrtača. Mardini se pojavljuju u svim nijansama plave, crne i sive boje. Beo rep je uobičajen kod ove rase. Na glavi nemaju ukrase: kape ili bućke.
Antalija prevrtači su najviši (po visini) od svih rasa i tradicionalno se pojavljuju u svim bojama i šarama. Lete visoko uz brze udarce krilima, poput Urfe. Njihove kombinacije figura (okret – penjanje) su duže od svih ostalih rasa, ali nemaju obrušavanje do kaveza. Oni su preci današnjeg Sirijskog prevrtača (Syrian Coop Tumbler). Danas je ovo veoma retka rasa. Razlog za to su velike migracije turskih građana u ovaj grad (Antalija) zbog povoljne mediteranske klime a pri tome je donešeno mnogo golubova drugih turskih rasa koji su ukrštani sa Antalijom. Ako je uopšte moguće pronaći čistokrvne primerke ove rase, onda je to izvodljivo jedino izvan ove regije, u vlasništvu pojedinaca – ljubitelja ove rase.
Urfa prevrtači su kompaktnijih figura. Razlikuju se po tome što nose krila ispod repa, po nekad krila dodiruju tlo. Rep im je duži za 1-1,5 cm od repa Mardina. Čelo je sabijeno i široko. Kljun malo povijen na dole. Pojavljuju se u svim nijansama plave, sa primesama crne boje. Grudi nisu žuto obojene, več su u boji plavog patlidžana. Glava Urfe nije dekorisana. Danas se retko mogu naći čistokrvni Urfa golubovi i u Turskoj su veoma skupi. Oni su solo letači i njihov let se može uporediti sa letom Mardina.
Slična im je i Konija varijanta, koja leti uz više golubova. Korum je jedini podtip koji ima neoperjane noge.
S druge strane, Malatja prevrtači imaju nešto veće perje na nogama (15-20cm) od ostalih rasa, pa prilikom sletanja moraju da ispruže noge unapred, slično ruskim gaćastim golubovima. Oni se pojavljuju uglavnom šareno obojeni i skoro uvek imaju „bućku“ na nosu. Tu je i Dijarbakir, zdepasta rasa sa relativno kraćim vratom i kraćim nogama. Kod ove rase prvenstveno se ističe izgled golubova, a neki smatraju da je Dijarbakir glavni predstavnik turskih prevrtača

Letački kavez:

Turski prevrtači su zbog svoje pitomosti veoma pogodni za rad sa letačkim kavezom. Njihova poslušnost posebno dolazi do izražaja kada se sa njima radi postepeno i sa puno ljubavi. Pojedini primerci, koji prevrću tako često da ne mogu da se podignu visoko (a to se dešava kod starijih primeraka „jake krvi“) u stanju su da svoje akrobacije iznad letačkog kaveza prikazuju čak i u velikim halama za vreme održavanja izložbi golubova. Međutim, treba reći i to, da ima i takvih linija koje su u stanju da lete satima i to na velikim visinama što nije povoljno za letački kavez. Karakteristično je i to da veoma dobro reaguju na dropere. Čim ugledaju dropera, ako su dobro istrenirani, ovi golubovi skupljaju krila i obrušavaju se ka kavezu poput obrušivača. Ukoliko se droper brzo ukloni - -sakrije, pre nego što se golubovi spuste previše nisko, oni će videti da dropera nema na letačkom kavezu i počeće ponovo da se penju u visinu uz često lupanje krilima i prevrtanje. Na ovaj način se ostvaruje da se čak i oni golubovi koji žele visoko da lete održavaju na željenoj visini. Ovo iziskuje dugotrajan, znalački rad, posle koga se golubovi uz pomoć dropera, kao pomoću nevidljivog kanapa, pomeraju gore – dole. Za sve to vreme, golubovi će pokazati bezbroj akrobacija u vidu zajedničkog (3 goluba) penjanja – izvlačenja sveće, posle koga sledi prevrtanje uz glasno tapšanje krilima, što ostavlja izvanredan utisak na posmatrače. Turski prevrtači sa pravom nose predznak „golubova umetničkog leta“. Oni su zaista umetnici u vazduhu i u stanju su da svoje akrobacije izvode neumorno - do poslednjeg atoma snage

Kolevka ove rase golubova je kao i kod mnogih drugih rasa golubova Orijent. Rašireni su u Turskoj, Libanu, Siriji, Jordanu, Izraelu, Egiptu, Iranu i Iraku („Basrijski golub“). Ovo je poznata rasa arapskih golubova, pronađeni su u Adani (grad uTurskoj). Otuda i ime „ADANA“, mada se u Evropi ustalio nemački naziv ovih golubova „WAMMEN“, što u prevodu znači bradati golubovi. Ovaj naziv potiče iz njihovog glavnog obeležja, istaknutog podbratka.
U Evropi su, uglavnom, poznati bradati golubovi iz Adane, Sirijski bradati golubovi i Bejrutski bradati golubovi, kao i kombinacije ovih rasa. Wammen se pojavljuju u mnogo boja, a neki imaju i zanimljive smeđe-zelene oči. Ali najzanimljivije kod njih je njihovo obrušavanje. Oni su veoma brzi i prave zvuke (kao jak vetar) dok padaju. Lete u malim grupama, od 2 ili 3 goluba do velikih visina a kad vide dropera, to je njihov signal za obrušavanje. Kada ga ugledaju, oni kao „bombe“ padaju pravo na golubarnik ili letački kavez. Izmerena im je brzina od 110 km/h prilikom obrušavanja. Imate samo 6 do 8 sekundi da uslikate njihov pad. Neki će početi brzo da se spuštaju sa malo raširenim krilima. Neki će se obrušiti sa krilima skupljenim - kao raketa. Pri tome izgleda kao da će se „razbiti“ o krov, a onda, tik iznad krova, naglo, kao avion uzleću praveći krivinu i odatle sleću na golubarnik.
Wammen je jedan čvrst, inteligentan i miran obrušivač koji može odgajivaču prilikom ispravnog držanja i treniranja da pruži puno radosti. On je dobar roditelj i privržen je svom golubarniku. Leti pri svakom vremenu, samo kod jake oluje neće pokazati obrušavanje. Mogu se puštati nekoliko puta na dan da lete. Previše gladan Wammen leti loše.
Držanje: Najpovoljniji je baštenski golubarnik gde golubovi mogu kroz vrata direktno da uleću i izleću. Poželjno je, ako je moguće, da postoji jedna površina ispred golubarnika za sletanje golubova (travnjak). Ako to nije moguće, golubovi će sletati na dasku visoku 2 m. Veličina daske je 1 m. Po sletanju golubovi moraju odmah biti zatvoreni u golubarnik. Povoljni za smeštaj su takođe kavezi koji mogu biti smešteni negde u garaži ili šupi. Golubovi koji su određeni za let, mogu se držati na malom prostoru, utoliko će bolje leteti. Povoljni kavezi su 1 m visina, 70 cm širina,70 cm dužina. Ovde se može držati do 6 golubova. Na podu treba da je žičano pletivo, kako golubovi ne bi dolazili u kontakt sa izmetom. Čišćenje ovakvog kaveza se obavlja veoma brzo, za nekoliko minuta. Ovo rešenje je samo za golubove koji lete, matični golubovi moraju biti posebno smešteni. Najbolje je da postoje 2 kaveza: jedan za mužjake a drugi za mlađe golubove i ženke. Iz ovih kaveza golubovi se mogu lako hvatati i biće pitomiji.
Hranjenje golubova koji su odabrani za let:
Ovi golubovi dobijaju laku hranu sa puno ječma jednom uveče. Matični i mladi golubovi dobijaju ceo dan na volju kvalitetnu hranu i vodu.
Trening i let:
Za treniranje ovih golubova potrebna je umešnost, jer su oni veoma inteligentni i kod pogrešnog treninga često se dešava da steknu loše navike. Mladi Wammen golubovi će sa letom početi nešto kasnije, ne treba ih na to primoravati. Počeće da lete tek onda kada budu zreli, otprilike nakon 12 nedelja. Mladi moraju blagovremeno da upoznaju okolinu golubarnika. Najbolje je pustiti ih sat vremena uveče pre hranjenja, ali samo na golubarnik, ne sme im se dozvoliti da odu na krov, jer će kasnije, posle teranja na let, odleteti na krov i ostati tamo. Od koristi je ako mladi mogu na podu ispred golubarnika da šetaju, kako bi se navikli na ’’sletište’’. Takođe i prvi pokušaj leta treba napraviti samo uveče pre hranjenja. Najbolji dokaz da je mladi golub zreo za let je kada on stojeći na podu leprša krilima. Onda se pokušava sa teranjem u maloj grupi ili se 1-2 mlada Wamena poteraju sa starom ekipom Wamen golubova, koja će ih povući u vis. Mladi će sleteti pre starih golubova, ali se zbog toga ne treba brinuti, jer stari golubovi čekaju dropera i tek onda sleću. Ova varijanta sa kombinacijom stari – mladi golubovi je najčešće veoma uspešna kod treniranja mladih Wamena. Mladim golubovima treba do 10 dana da bi mogli leteti u jatu. Ugao pada će prvo biti blag, skoro ravan, jer krilna pera ne mogu da izdrže vertikalni pad. Stari golubovi ne smeju da lete sa većim brojem mladih, jer bi mogli prihvatiti od njih blaži ugao pada (iskvariće se). Droper je najbolji u vidu ženke Wammen. Pusti se da ženka leprša i ona pokušava da navede mlade da slete, ali to se radi tek pošto se golubovi dobro izlete. Ugao pada će prvo biti do 50 ˚. Efekat će se naravno popraviti, kada se kasnije droper pokaže dok su golubovi iznad golubarnika (ili letačkog kaveza) i tako se ugao povećava. Tek posle 10 meseci, dakle pošto su im letna pera dovoljno čvrsta, Wammen su u mogućnosti da naprave jedan strm, vertikalan pad. Vreme leta Wammena iznosi do 1,5 sati. Na odgajivaču je da skrati ovo vreme sa dropovanjem, obrušavanjem ovih golubova. Wammen bi trebao u idealnom slučaju da se obrušava pod uglom od 90 stepeni u odnosu na zemlju, što naravno, nije uvek jednostavno. Prilikom pada, golub pruža glavu napred (na dole) i sa skupljenim krilima se veličanstvenom brzinom obrušava ka zemlji (letačkom kavezu), da bi na 10-20 metara iznad kaveza „zakočio“ i potpuno sigurno sleteo na njega. Najbolji trenutak da se golubovi navedu na obrušavanje je sledeći: pošto se golubovi izlete, oni izvlače male krugove visoko iznad golubarnika (letačkog kaveza) i čekaju na lepršanje dropera, ponekad se ima utisak kao da bi leteća trupa htela da ostane skoro vertikalno iznad golubarnika. To je najbolji trenutak da se droperi puste da lepršaju i onda će odgajivač imati priliku da vidi jedan veličanstveni vertikalan pad. Golubovi koji se ne uklapaju u grupu često su dobri solo letači. Golubovi smeju da poznaju samo golubarnik ili letački kavez i ne smeju da se odmaraju napolju. Takođe, ne smeju na krovu ili u blizini golubarnika da sede neki strani golubovi, jer će oni povući dole letačke golubove - Wammene. Hrane se isključivo u golubarniku (letačkom kavezu), tamo su ispunjeni sigurnošću. Wammen je plašljiv golub. Kod napada grabljivice, ako je u blizini golubarnika, Wammen ide odmah u obrušavanje ili leti u veću visinu da bi se posle nekoliko minuta pomahnitalo obrušio i sleteo. Posle obrušavanja mogu se Wammeni sa nekoliko zrna nagraditi, oni će hranu pojesti iz ruke odgajivača.
Ako odgajivač prvi put trenira ovu rasu golubova, bilo bi dobro da je prethodno prikupio iskustva posmatrajući trening kod nekog odgajivača koji već radi sa ovom rasom.


Letački kavez:

Wammen golubovi su veoma atraktivni na turnirima golubova umetničkog leta zbog svog silovitog obrušavanja. Šuštanje krila kroz vazduh prilikom njihovog pada je zvuk koji se ne zaboravlja lako. Međutim, bilo bi pogrešno reći da se lako obučavaju za let na letačkom kavezu. Naprotiv. Samo iskusni golubari sposobni su da ove golubove uspešno pripreme i prikažu na jednom ovakvom turniru. Problem je najčešće u njihovom visokom letu, koji je poželjan kako bi efekat bio jači, zbog dubine pada. Visoki let neretko rezultira gubljenjem golubova. Golubovi se jednostavno podižu sve više i ako su u kondiciji imaju potrebu za dužim letom. Ako je pri tom vetar jak, pomeriće ih u stranu i oni neće više videti ni letački kavez ni dropere. S druge strane, ako se na horizontu pojave neki strani golubovi, oni će simulirati dropere i Wammeni će se obrušiti na njih, tj. na sasvim drugom mestu. Zato je potrebno dobro istrenirati ove golubove, pre svega da dobro reaguju na dropere.

To je Grčka nacionalna rasa kao što je u Srbiji Srpski visokoletač ili u Makedoniji Makedonski Dunek.Spada u klasu golubova ponirača.Ima dve linije odgoja Wuta i dve vrste takmičenja.Jedna linija se podiže u vis kružno leteći gore/ ono što si video kod Neđe Vrekića u BDP/ a druga kao helikopter, vertikalno.Obe kada postignu visinu se obrušavaju prema zemlji/ puštaju se droperi / iz same tačke do same zemlje, otvarajući se tek nekoliko metara od zemlje.Dropuju se kada su tačno iznad golubarnika / 90 stepeni / jer tada je i najefektnije.Što je visina veća i put do zemlje što duži tim je bolje.U okviru EFU napravljen je takmičarski pravilnik kako se ocenjuje.Po njemu se tera 3 goluba,kada postignu što veću visinu odgajivač mora da da znak rečima -drop- i to je znak za sudije da mogu ocenjivati golubove, može se desiti da i samo golubovi krenu bez dropera i znaka drop da se obrušavaju i tada je let ne važeći.Ima nekoliko visina i uglova pada iz koje sudije ocenjuju WUTE.Taj sistem takmičenja i propozicije su napravili Nemci i on se razlikuje od sada važećeg takmičenja u Grčkoj.Tamo se teraju velika jata i kada postignu visinu, takođe se dropuju ali tada prema zemlji pada 50-60 pa i više Wuta dole i to je nešto spektakularno/ /.U Grčkoj su sada u modi Wute koje se podižu vertikalno u vis i oni ih zovu ANAWANTORE.Lako se uče na kuću i rado prihvataju trening.

Hrvaške pasme akrobatov- Zagpebški prevrtač-purcel.Sisački prevrtač.Brotski prevrtač.Zadrski prevrtač.Slavonski prevrtač.

Joza (prazen sendvic) ki sotvoje lepe slike

ja v mojem fotoaparatu ha ha ...

Pozdravljen,

izjemno lepi primerki!
Ali lahko tudi malo opišeš te nove pridobitve:?:

Takla Marmeri in takla kuvajt imata isti let kot ostale takle.
Takla Kuvajt se vedno pojavlja v varianti barve: temno kovanih kril in glave, ki je v temno rumenookra. Na glavi ima okrasek ali pa tudi ne.
Takla Marmeri se vedno pojavljajo v obliki z okraskom na glavi (čop/ roža) in v dveh barvah.

Lepe so bele Takle!
Kakšne so po karakterju?
Imaš še kakšne fotografije?